Foto: Shutterstock/RAS Srbija
Da je ekonomska situacija u našoj zemlji loša odavno nije iznenađenje i svi to znamo. Da li će potezi vlasti išta poboljšati moralo bi se pokazati vrlo brzo jer je stanje sve gore. Nade se polažu u sezonu, ali - ona neće biti dovoljna. Evo kako o ekonomskoj situaciji u Crnoj Gori pišu u susjedstvu. Tekst Beogradskog Blica prenosimo integralno bez ikakvih izmjena.
***
Iako je turistička sezona u koju se u Crnoj Gori ove godine uzdaju više nego ikada, počela, susedi i dalje idu po ekonomskoj "ivici". Posle niza loših činjenica i brojki, od izbegavanja bankrota u zadnji čas do rapidnog rasta javnog duga, stiže i nova porazna statistika. Samo u martu iz Crne Gore se odlilo tačno 105,3 miliona evra stranih direktnih investicija, i to u prevodu znači da su se strane kompanije povukle za taj iznos.
Jeste da sezona lagano počinje i da su susedi spremni da dočekaju turiste. Jeste i da su procene međunarodnih finansijskih institucija poput Svetske banke i MMF da bi Crna Gora ove godine mogla da raste pet odsto naspram minusa od 15 procenata u prošloj godini, ali mesecima unazad nižu se loše brojke u Crnoj Gori. I toliki pad i niz poseldica koje su dovele do nikad veće nezaposlenosti, nije moguće "ispeglati" sa jednom sezonom.
Nova loša vest govori o odlivu stranih direktnih investicija. Samo u martu iz zemlje se odlilo više od 105 miliona evra. Koliko je tom možda najbolje govori podata da je samo u martu priliv iznosio 189 miliona! Dalja analiza odliva pokazuje i da su njegov gro (tačno 99,5 miliona evra) zapravo napravili nerezidenti, odnosno stranci koji su investirali u Crnu Goru.
Poslednji bilansi govore da je tokom korona krize svaki treći Crnogorac ostao bez posla, kao i da je svaki četvrti u riziku od siromaštva. Prošle godine javni dug Crne Gore, dostigao je čak 105 odsto BDP, i to je najveći javni dug koji je Crna Gora imala u novijoj istoriji. Javni dug je, podsetimo, porastao jer se nova Vlada u prvim danima mandata zadužila na međunarodnom tržištvu obveznicama za 750 miliona evra, a da nije zemlja bi im jednostavno bankrotirala.
"Crna Gora je izbegla bankrot. Reagovali smo pre početka sledeće godine da ne bismo upali u dužničku krizu. Ništa od tog novca neće ići na potrošnju. Samo za Crnu Goru i vraćanje kredita", saopštio je krajem prošle godine ministar finansija Milojko Spajić u momentu kada je bankrot Crne Gore bio tema broj jedan u susedstvu.
A šta govore sve ove brojke možda se najbolje videti iz sledećeg - Crna Gora je u 2020, dakle u godinu pre korone ušla sa rekordno visokom zaposlenošću i prosečnim rastom BDP-a od 4 procenta u poslednjih pet godina. Javni dug je bio oko 70 odsto.
Istina jeste da je ključni uzrok pada crnogorske ekonomije, kao i mnogih drugih "morskih destinacija" zapravo strukturne prirode. Crna Gora, naime, ima znatno manji sektor industrije koji je otporniji na efekte zdravstvene krize u odnosu na sektor usluga i turizma. U prevodu, ekonomija Crne Gore je najviše oslonjena na turizam i možda je sada vreme da se malo više počne raditi na diversifikaciji priliva u budžet.
Izvor: Blic
Коментари
Постави коментар