Jubilej: "Jednom mažoretka - vazda mažoretka". Kroz uspomene sa jednom od Novskih mažoretki

Foto: Privatna arhiva / Miranda Ćurčija, prvi red, prva s lijeve strane

Prije 50 godina krenula je jedna jedinstvena i prelijepa priča - osnovan je prvi sastav mažoretki u Crnoj Gori.

Inicijator je bio Turistički savez Boke Kotorske, odmah su se priključili mnogi turistički poslenici grada, a sve uz velike zasluge Petra i Mata Vučetića. Svesrdnu pomoć svojim prijateljima pružila je susjedna muzika Cavtat. Oni su pozajmili svojim Novskim kolegama neke dijelove uniformi za Muziku a od njih je djelimično preuzet i dizajn za nove uniforme Gradske muzike. Ubrzo nakon toga otpočelo je kreiranje sopstvenih uniformi za cijeli ansambl, ovoga puta osim za Muziku, i za mažoretke, a u izradu su bili uključeni mnogobrojni Novski krojači.

Selekciji prve postave pristupilo se jako ozbiljno. Kriterijumi su od samog početka a potom i godinama kasnije bili vrlo visoki. Mažoretka je, osim fizičke ljepote, morala imati lijepo ponašanje i fino kućno vaspitanje. 

Koliko je velik interes izazvala pojava ovakvog ansambla, govori i podatak da se za izbor za prvu postavu od 20  mažoretki prijavilo više od 100 djevojaka a već nekoliko godina kasnije, krajem 1970-ih, mažoret ansambl brojao je 36 velikih, 20-ak srednjih, i 20-ak malih mažoretki.

Kao i svi, i Novske mažoretke imale su uspone i padove, što je i normalno, ali sjaj kakav su imale do početka 1990-ih, odnosno u Jugoslaviji, ni dan danas se nije vratio uprkos brojnim pokušajima. Ipak, mažoretke traju, opstaju, trude se i - ovih dana slave veliki jubilej - 50 godina postojanja i aktivnog rada. 

A kako je bilo nekad, u zlatnom dobu i sretnoj državi, priča nam Miranda Ćurčija koja se mažoretkama priključila 1978 a član bila do 1982., sa kojom smo "zaplovili" u prošlost.

Foto: Privatna arhiva / Miranda Ćurčija, najgornji red, druga s lijeve strane

„Za mažoretke sam saznala sasvim slučajno u srednjoj školi od jedne drugarice. To mi se učinilo vrlo zanimljivim i ona me je odvela u zgradu muzike na Karači da vidim o čemu se radi.“ – priča nam o tome kako je izgledao njen prvi susret sa mažoretkama i dodaje da su je tada ujedno i pitali da li bi se ona priključila mažoretkama.

„Morala sam da razmislim ali ipak nisam dugo jer je sve bilo vrlo privlačno. Najveći motiv, ustvari presudan, bio je veliki broj putovanja karavana mimoze širom Jugoslavije. Tih godina sam videla mesta koja sigurno nikad ne bih videla.“

Mažoretke su morale imati i određenog dara za muziku radi koreografije, a prema riječima naše sagovornice, u početku joj nije bilo lako.

„Naravno, jeste mi bilo teško iz razloga što se nikad pre nisam susrela sa nečim takvim, pa mi je trebalo malo vremena i vežbe, ali to je bilo samo u početku.. Vrlo brzo entuzijazam i želja su učinili svoje tako da sam sve savladavala bez problema.“

Svakim dolaskom novog izdanja Praznika mimoze, mažoretke su iznova dolazile u centar pažnje, kako Novske, tako i Jugoslovenske javnosti i, prema riječima naše sagovornice, bile prave zvijezde a biti mažoretka bilo je jako popularno među omladinom te je mnogo devojaka pokušavalo da prođe strogu selekciju. 

"Sećam se da bi smo tada bile oslobađane nastave da bi predstavljale Herceg Novi širom Jugoslavije, dok su nas svi ljubomorno gledali i zavideli. Bio je to pravi ponos i velika privilegija.“ - sa osmjehom se prisjeća Ćurčija i ističe da ponosa nije bilo samo u školi već i na putovanjima.

Foto: Mažoretke Herceg Novi na jednom od nastupa

„Gde god bi došli vladala je neopisiva euforija. Ljudi su u nas gledali zadivljeno. Zamislite tog ponosa kada u snegom zavejane, sive, tmurne gradove na severu Jugoslavije dođete tako veseli, šareni, pozitivni sa nežnim žutim cveetom iz suncem okupanog Herceg Novog, obaspete ljude osmesima i lepotom i donesete prvi dah proleća. Ponos je neopisiv!“ – opisuje naša sagovornica.

Među mnogobrojnim nastupima u okviru karavana Praznika mimoze, ona jednostavno nije mogla da izdvoji neki poseban, jer, kako naglašava, to je nemoguće pošto je svaki nastup bio doživljaj za sebe po svemu. Svaki je ostao u samo pozitivnom sećanju.

"Možda onaj nastup u Beogradu kada su nas ljudi bukvalno „čerupali“ od oduševljenja i želje za makar jednom grančicom mimoze. Sećam se i jako dobro nastupa u laganim uniformama – po velikom snegu. Posebno se sećam i gostovanja u emisiji „Beogradska hronika“ TV Beograd kod čuvenog Baneta Vukašinovića... jako je puno toga u prelepom sećanju, nemoguće je izdvojiti."

Kako tokom nastupa, tako i na putovanjima, kako objašnjava naša sagovornica, funkcionisali su kao jedna velika porodica. 

"Vladalo je ogromno uzajamno poštovanje, pogotovo mlađih prema starijim članovima a na putovanjima su svi brinuli jedni za druge. Mažoretke su bile pažene i štićene i nije smelo dolaziti do problema a odgovornost je bila na jako visokom nivou. Stariji su čuvali mlađe, jedni su pazili druge i sve je bilo jako dobro organizovano.“ – kaže ona i posebno ističe da su tada svi išli bez ikakvog interesa, isključivo vođeni entuzijazmom i ogromnim ponosom jer predstavljaju mali primorski grad širom cijele velike Jugoslavije – zemlje od 22 miliona ljudi.

Foto: Privatna arhiva / Miranda Ćurčija, druga s lijeve strane

Osim prelijepog iskustva, mažoretke su našoj sagoornici donijele i jedno koje traje već skoro 40 godina a radi se o – njenom suprugu.

„Tačno!, Dok sam bila u mažoretkama upoznala sam i svog supruga.“ – kroz osmjeh se prisjeća i dodaje informaciju da je u njenoj generaciji ljubav spojila još dva para.

Ovim putem, naša sagovornica upućuje čestitke i zahvalnost na pozivu za obilježavanje jubileja jer nije mala stvar slaviti 50 godina. 

"Želim od srca čestitati našim mažoretkama jubilej i zahvaliti ljudima koji su došli na ideju da pozovu sve nas na zajedničko obeležavanje ovog prelepog događaja. I verujte, slogan „Jednom mažoretka – vazda mažoretka“ je zaista istinit.“ – zaključuje Miranda Ćurčija.

Koliko je snažna moć ljubavi i entuzijazma bila u tim momentima, svjedoči i činjenica da su upravo zbog toga mažoretke, naravno sa Muzikom, Herceg Novi stavljali u centar pažnje cijele Jugoslavije i postale najljepši simbol koji jedan grad može imati.

Mažoretkama čestitamo i mi, želimo im da nastave putem nekadašnjih generacija i pokušaju vratiti stari sjaj, mada nemaju lak zadatak jer su prethodne generacije lestvicu postavile jako visoko.