Kada je prije nekoliko sedmica pokrenuta još jedna u nizu akcija prikupljanja novca - 120.000 eura za transplataciju bubrega koja je neophodna jednoj našoj sugrađanki, nekako se odmah probudio i utisak zajedništva i novi nalet prave ljudskosti, uvjerenje da će sve biti takoreći "rutinski" brzo skupljeno jer šta je taj samo jedan euro koji se može donirati i SMS-om u roku od svega par sekundi, više nije ni jedna obična kafa u kafani. Ali nažalost negdje je zapelo.
Da li je do nas? Da li mam je čak i taj jedan euro postao prevelik da ga se ne možemo odreći čak ni u ovu korist? Da li smo zaista pali na tako niske grane materijalnog ili možda onog mnogo goreg - ljudskog siromaštva? Da li smo krivi mi sami što do sad svi zajedno, uprkos brojnim akcijama ovih dana, nismo skupili ni blizu pola ukupnog iznosa? Šta je problem? Gdje je zapelo?
Da nismo možda umorni od toga da mi svi zajedno, bukvalno iz petinih žila, od svojih bijednih primanja nedostojnih za život čovjeka u jednoj državi koja sebe naziva "socijalnom" i koja je na samoj granici EU, koliko možemo pomažemo dok oni čija je to dužnost od momenta kada smo ih za to ovlastili, ni "onom rabotom" ne mrdaju, štaviše, nemoguće je oteti se utisku da na sve okreću glavu što iz totalne nezainteresovanosti, što zbog toga da im je daleko preče natrpati sopstvene džepove u što kraćem periodu, pa nemaju vremena da se bave ovim stvarnim problemima građana ove zemlje.
A možda ipak i njie do nas... Ako nije, onda je do njih jer treće strane i mogućeg krivca nema.
Zato nam oprostite - svi Vi širom našeg grada ali i države kojima namjerno nećemo pominjati imena i izlagati ih, jer znamo kakav je dio nas i da bi neki zlonamjerni laprdatorski jezik jedva dočekao da nešto protumači kao zloupotrebu ili stavi u neki negativni kontekst. Pritom, svi ionako znamo kada se i o kome radi i kome treba pomoć jer nismo ni Tokio, ni Pariz, ni New York, pa da ne poznajemo ljude iz drugog bloka grada i/ili okrećemo glavu.
Oprostite nam - ali samo i jedino vas molimo u naše ime, nas malih običnih ljudi, svi Vi i koji se morate boriti na ovaj krajnje sraman način za jednu državu koja sebe smatra civilizovanom i "slobodnom".
Oprostite nam na dodjeljenih po 25.000 za izbornu bitku iz budžeta od para svih nas - nas i Vas kojima su u ovom momentu neophodne.
Oprostite nam na više od pola miliona eura izbijenih iz džepova svih nas za nabavku deponije starog željeza donedavnog naziva "Prizna" pored "živih i zdravih" trajekata Pomorskog saobraćaja očigledno samo radi osionog bahaćenja pod krinkom "obračuna sa tajkunima" i očigledno nedostatka bilo kakve želje za bilo kakvim dogovorom.
Oprostite nam na 100.000 eura velikodušno i pompezno bačenih u ruke crkvi za obnovu jednog objekta od strane državne kompanije EPCG, dakle opet naših para, koji bi svima Vama kojima je daleko potrebnije i to kako dobro došli.
Oprostite nam i na nekoliko hiljada datih za asfaltiranje puta do crkve u skoro izumrlom selu u zaleđu a koje definitivno nije bilo toliki prioritet od toliko velikog značaja kao da ništa drugo nije potrebno i da se samo to čeka pa da to seoce već naredne sedmice naseli 100 ili 200 ljudi.
Oprostite nam na čitavom nizu ugrađivanja u razna asfaltiranja, gondole, šetališta, tendere, uhljebljivanja, podmazivanja... u kojima je redom ugrađena po koja hiljadarka koja bi nekom mogla život da znači - i to bez pretjerivanja.
Oprostite nam što dopuštamo potpuno i očigledno pogrešno ređanje prioriteta gdje se interes politike ili političara jako često - prečesto stavlja ispred interesa običnog malog čovjeka, bio on jedinka, ili porodica, ili grupa, ili selo, ili grad...
Oprostite nam na svemu ovome ali i na čitavom nizu bezobrazluka sličnih ovima koje se prave godinama unazad ali i na onima koje će se, na još veću žalost svih nas i dalje događati... možda čak i u goroj mjeri. Da, moguće je.
Posebno nam oprostite na našoj gluposti, kratkovidosti i slijepilu pored zdravih očiju, na ćutanju, na zaluđenosti i opijenosti nekim navodno svježim vjetrovima koji sve jače donose mnogo neugodne mirise. Jer, obrni-okreni, jedini koji su za sve krivi - smo mi i to već predugo, još od prošlog stoljeća.
Zato nam oprostite, a ako i ne budete mogli, ne brinite jer nismo ni zaslužili oprost a i ko bi vas uopšte zato mogao kriviti. Jedino što vama ali i svima možemo, iskreno se nadam u ime svih, poručiti je da uprkos svemu - nema odustajanja. Nema nama bez nas, još samo da nam je makar malo pameti uz to...
Autor: Hercegnovska svaštara
PROČITAJTE JOŠ: Borut Pahor - Imali ga Crna Gora i zašto ne?
Коментари
Постави коментар