Kada je u sjenci masovnih studentskih i građanskih protesta i revolta u susjednoj Srbiji a zatim i u Crnoj Gori izazvanih, nažalost, užasnim povodima (pad nadstrešnice i pogobija 15 ljudi u Novom Sadu i masovnog ubostva 13 ljudi na Cetinju) nekako stidljivo "procurila" vijest iz susjedne Hrvatske da se građani te zemlje pozivaju na bojkot trgovina zbog divljanja cijena sigurno niko nije ni slutio da će se taj vid protesta zaletjeti kao lavina s planine.
U najkraćem, ako ima nekog ko još ne zna, prvi bojkot u nizu, na koje inače poziva platforma "Halo inspektore", u Hrvatskoj je održan u petak 24. januara i pokazao se i više nego uspješnim jer je dnevni promet u trgovinama taj dan bio za oko 50% manji. Na krilima uspjeha odmah zatim poziva se na druge, šire vidove bojkota poput određenih lanaca svake sedmice, bojkota TK usluga, ugostitelja, dostave itd... ali uz to, bojkot nije ostao nezapažen ni u okruženju pa se tako planiraju slični bojkoti u BiH, Sloveniji ali, vjerovali ili ne, - upravo na takav bojkot od strane Alternative CG pozivaju se i građani Crne Gore i to već ovog petka - 31. januara.
A da za to ima povoda to je definitivno. Čak, ako ćemo realno, nismo trebali čekati hrvate imajući u vidu njihova znatno veća prosječna primanja ali i mnogo veću konkurenciju u trgovini.
Kada su trgovine i trgovački lanci u pitanju u znatno smo nezavidnijoj i lošijoj situaciji od Hrvatske. I dok se hrvati žale da nemaju konkurenciju u trgovini šta tek mi da kažemo kad su svi naši lanci u dokazanom i očiglednom kartelu. Da je tako znamo svi mi koji smo do skora uveliko u špenzu išli u Čibaču i Župu, odnosno Lidl, Kaufland i Konzum. U samo ta 3 lanca više je konkurencije nego u svim našim zajedno a nemojmo zaboraviti da u ostatku Hrvatske još posluju i Spar, Plodine, NTL (udružene male trgovine), Studenac, Metro.
No, i oni su krenuli sa poskupljenjima, hrvatima je toga dosta i krenuli su sa konkretnim koracima.
Više tako nije bitno ko se prvi sjetio i krenuo, bilo kako bilo, poziv na bojkot došao je i kod nas ali - da li smo spremni i zreli za to jer, kao i uvijek, problem je u nama i našoj nesložnosti.
Da li će nas ovaj put da se složimo natjerati sama situacija u kojoj se svi nalazimo bez obzira na političko, religijsko ili neko drugo opredjeljenje? Jer, kad se otvore takulini i frižideri a u njima kreće da se plete paučina, sve drugo postaje manje bitno.
Da li smo spremni da makar samo na 1 dan ne odemo u prodavnicu i time pošaljemo poruku da je dosta deranja kože i očigledne pljačke koja traje već predugi niz godina i, što je bitnije, da li smo spremni i na radikalizaciju?
Istini za volju, treba reći i da nisu trgovci potpuno krivi. Nemojmo zaboraviti i da je tu robovanje uvozničkom lobiju i kartelu koji ne želi ponuditi konkurenciju u vidu povoljnijih proizvoda i marki i koji takođe "dere" sa maržama. Istovremeno predugo već traje i naša ćutnja na sve to.
Cirkusi i obmane u vidu akcija za stopiranje inflacije pokazale su se upravo takvim - cirkusima, obmanama, ali i nesposobnošću.
Rezultati svog tog populističkog prodavanja magle su, očekivano, jedno veliko ništa a savršen pečat tome dolazi u vidu tragikomične "podrške" bojkotu trgovina od samog premijera koji je tom "podrškom" tako samo potvrdio debakl svih tih toliko pompeznih akcija i pokazao da su vlastodršci, realno, nesposobni da stanu na kraj pljački građana. E sad, nesposobni ili to ne žele - izaberite sami.
A za svo to vrijeme, godinama unazad, uprkos povećanjima primanja, realno kupujemo manje, kese su sve tanje i manje, a kaiš se sve više steže - opet, kao i 90-ih i 2000-ih. Mi stalno stežemo kaiš, nismo iz toga izašli, naprotiv. I zato taj krug treba prekinuti.
No to, sa druge strane, nije interesantno za Privrednu komoru ili ministra ekonomskog razvoja koji, očekivano, bojkot ne podržavaju jer, eto, to je populizam, pogađa privredu, pa onda traže neke analize, pa se pravda da smo uvozno zavisni (je l'? eto nismo znali), pa je marža navodno manja nego u okruženju, pa međunarodni faktori i uticaji, pa velika zaposlenost u trgovini... baš kao što im nije ovoga puta interesantno ni dokazana pljačka građana, bahatost, prevarame trgovačkih lanaca. U najkraćem - bolje da su ćutali.
I da, tačno je i to što kaže jedan broj ekonomista, bojkot, realno, neće promijeniti niti udariti trgovce nešto posebno, vrlo vjerovatno cijene neće pasti, ali ono što je ključ i što je mnogo bitnije u svemu je poruka, snaga i pritisak naroda. Pokazatelj da se može kad se hoće i da sve zavisi samo i jedino od nas. I tu zatvaramo krug - da li mi to uopšte i konačno shvatamo? Da li smo zreli da se složimo? Iskreno se nadamo da jesmo i da je sada stvarno dogorelo do nokata.
Zato mi u petak ne idemo u prodavnicu. Nemojte ni vi i - nemojte varati, ne kupujte u srijedu, četvrtak i subotu kao da sutra ne postoji. Čak i ako nam bude nešto trebalo - baš taj dan nama a i vama nije neophodno. Mi ćemo moći da "prođemo" i sa hljebom i ručkom od juče, nećemo popiti kafu ako prifali, i ništa nam neće biti ali ćemo poruku makar simbolično poslati - a vi?
Autor: Hercegnovska svaštara
Коментари
Постави коментар