Novska pjaca koje više nema. Mala štorija kako je to bilo nekad

Već godinama unazad Novska pjaca nije ni primać onom što je bila. Propao je grad, propala je pjaca, nekako je to i išlo ruku pod ruku. 

Pjaca više odavno ne znači ništa, održava se tek onako, na aparatima, a da je ne bi baš toliko očigledno odjednom destregali, u pomoć je pozvan Mirko Komnenović u vidu spomenika kojeg bi trebali naperit među brokulom i krtolom pa da se onda zajedno sa jajima i ponekom lignjom popodne poslije pjace kulturno nadižemo i to u one ure kad nikoga živoga u grad nema.

Znači nekadašnji gradonačelnik će tako zajedno sa današnjim drugovima rukovodiocima "kulturno" zabit zadnje brokve u kašetu za upokojenu pjacu. 

Brokve u tu kašetu su doduše još poodavno prije toga već zakucali i nakupci sa 5, 6, 9, pa i više puta skupljom preprodavanom robom, trgovine sa povoljnijom uvoznom robom, pijačarine... pa svi zajedno polako ali sigurno poćerali i one najupornije koji i dalje u pjacu hoće nešto uzet i i dalje drže do onog Novskog duha i rituala. Zašto nas onda ne čudi vazda isti odgovor, ma svake subote: "Svega ima, kupaca nema..."

tekst se nastavlja...

PROČITAJTE JOŠ: Kada je grad bio živ - spisak privrednih objekata od Sat-kule do Glicinije u drugoj polovini 20-og vijeka

I kad se sve sabere, rezultat je da se oduzmeš - sve se fino i "kulturno" sprema da pjaca ode u vječna lovišta, vrlo brzo kako sad stvari stoje. 

A kako je sve izgledalo nekad. Evo jedne male štorije kako je otprilike izgledala ta subota u ovom gradu kojeg više nema i od kojeg je ostala samo prazna, beživotna i hladna ljuštura. 

Dok je Novi bio Novi. Za one koji znaju da se podsjete, a oni koji ne znaju da nešto nauče o ovom gradu. Malo Novske prošlosti pa izvolite...

Subota je, valja uranit. Lako ovima što su u grad samo sađu, ali ko je s rivjere treba u deve' zora jer treba uvatit prugu nije vazda sigurno oće li neko intrat. A i valja što ranije jer konavljani tad najbolje još imaju.

I eto nas u pjacu. Ao, što je naroda, a subota je, normalno. Valja se nekako probit kroz pjacu. Prvo do Luce iz Vitaljine po ono kozije mlijeko naručeno prošlu subotu, onda do Pave s Grude po mrkvu, vazda joj je najbolja. 

"Pave, jel isto?" 

"Jes, ko i vazda, no imam ti i bolancane..."

E Pave Đavo te ne ponio, Dođo po mrkvu a pođo već sa tri borse.

A kad se to okončalo može i polako. I danas sve puno, svega i svačega, svi su tu ali se treba probit, naroda je čudo a treba se još ugrabit i krtole, zelja, a i dobro viđet što još ima da se što ne propušti. I ne može se prešit sve i da oćeš jer kako se treba probit kroz čeljad valja i malo proćakulat, od prošle subote nakupilo se tema. 

tekst se nastavlja...

I malo po malo, eto ti već pune ruke borsi a debela ura prošla. 

Bolje da se pod palmu po kruv svrnulo prije pjace jer ga sad nestalo, pa neće mene kruv čekat. A ništa, uzeće se u Robnu kuću.

Ko će ove borse vuć, ali mora se i eto trga. O, taman da se svrati do Ćapina.

"Sokole, nema sad, ali biće za uru."

"E onda eto me za uru, taman s pjace."

Ali brzo će proć ta ura jer odma ćeš čut Kenova i eto nekog za proćakulat, pun je trg, ma odma se nađe neko za prozborit koju i za neku škercu bačit. Nema tu pulitike, niko to ne ferma, eno im ga tamo, imamo mi bitnih tema za ćakule.

Ćakulu po ćakulu, nekako se krenulo s trga sa svim onim đaolljim borsama, ma aj sad prođi korzo ako ti basta. 

Dugo je do Očnog i Ušnog, a vi znate đe su Očno i Ušno šta ću vam zborit, treba to proć, ali bolje prvo u Robnu kuću viđet što ima a i uzet špigete i frkadele, a možda i još što, kad si već tu a i dok se još malo proćakula, sjetiš se i što treba i što ne treba pa i ako si išempjo. I eto sad, iz Robne kuće sa još jednim saketom. A šta ćeš kad sve treba.

tekst se nastavlja ...

PROČITAJTE JOŠ: (VIDEO) Subota u praznu pjacu - Nemaš s kim proćakulat. Nema više Novskih subota

Nego trebalo bi i do Gvožđare poć za kacavidu, ma ne bi sad sa svim ovim pa i da me Tito dolje čeka Đavo ponio i Gvožđaru, u onu subotu ću dolje.

Sad u Mješovito po oni kruv napokon, no samo da ga ima, ko će do Vračara.

A u Mješovito opet naroda, ali mora se, došlo svježe meso, naš mesar je tu pa šteta ne uzet što a i treba za objede.

Ma lako da je samo meso, ima još toga za uzet kad si već u špenzu a ko za đa'ola svašta po kući fali pa puni tu korpu - te Plavi radion, te neku biru da se nađe, te onog Krašovog keksa... ma dok se obrneš izbi sve šolde iz takulina. I eto te iz Mješovitog sa još saketa pored pored svih onih borsi s pjace.

E sad po korzu, ma nije daleko ni Očno ni Ušno, daljina je u to što se staje ko lokal jer svako malo na nekoga naletiš, pa dok se sa svakim malo isćakulaš, đa'o te ponese, a još ako koga nađeš, a nađeš, na gvožđa, a i u Suvenira bi valjalo svrnut... i kako neće bit daleko. I još sreća za sinjorinu ako treba samo u pjacu a ne treba na ondulaciju kod Sabahe ili u Zadrugu. E onda te nema doma do doveče.

Ma nije to lako, treba stat sa čeljadi sa svim onim saketima pa spušti pa digni, jes' da dobro dođe malo se rekuperat, a i svakoga đao'la čuješ ali treba u neka doba napokon arivat na neko odjeljenje. 

tekst se nastavlja...

E sad, zna se ko će na koje i koga đe pozicija čeka - ili ordiniraš na ušno, ili na očno. Nije to svejedno nikako jer konobar na ušnog ne zna što će gost na očnog i obratno, a ovako čim se zasjedne stiže kava s cukrom i zerom mlijeka, nema tu više naručivanja. A u ta doba se već i zna ko je đe i s kim jer se već uveliko i bez televonske sprave dogovorilo đe se ko s kim nalazi pa ko prvi ariva neka čeka.

A sad jesi li na ušno ili na očno i tu ćeš čut i viđet svakakvih novina iz života grada. O kad bi ovi današnji fejzbuci i instagrami znali kako se to činilo tačno bi se posramili i potašulali amateri jedni.

Ali treba se poć, treba još i na objed, pa opet ko lokalna pruga svako malo na nekog naletiš pa u ćakule sa svim onim saketima i borsama samo sad u kontru, od gvožđa, korzom, pa do trga.

Ma kako se nećeš zadržat, pa svi se znamo, grad pun ko šipak sve naše čeljadi i kako ne prozborit koju.

I eto te na trg napokon pa pud autobuske... o, da ne zaboravim do Ćapina po ono.

"Sokole, evo stiglo."

"E, fala zavazda"

Odo sa onim saketima pud pjace i misliš ma kako oni Ćapin vazda sve ima i nabavi, đa'o će ga znat... 

"E, Luce, nemoj me zaboravit i u subotu za litru kozijega!"

"Neću, ne brini, eto me redovno!" stiže odgovor dok se i konavljani polako pakuju u Renault 4 sa onim što je ostalo ako je što kojim čudom ostalo jer će ti tad dat ispod svakog dinara samo da ne vrne.

A ti aj' sad polako uzbrdo sa svim onim saketima đa'oljim. 

Ma lako ovima iz grada, ali ovima s rivjere može bit jebeno pa u jednu dušu treba doć do autobuske da pruga ne šmugne ispred nosa jer ne znaš za sigurno oće li opet neko intrat za nazad a prugu moraš čitavu uru čekat pa će objed u noć bit gotov ako ga i bude danas. 

Ali mora se u pjacu, to se zna, tu je centar svijeta, tu se sve vidi i sazna. Pjaca je i špenza i nove informacije i ćakula i naša čeljad... ma sve bitno, a doma kad se dođe došlo se.

Do iduće subote, adio!

Autor: Hercegnovska svaštara

Foto: Screenshot Crnogorska kinoteka YouTube